SADNJA I NEGA ŽIVIH OGRADA

UVOD

Žive ograde, živi zidovi ili žive pregrade, namerno su izdvojene kao posebna kategorija hortikulturnog zelenila. Njihova podela na funkcionalne, ekološke ili estetske svakako nije slučajna i pravi odabir vrste, oblika, boje, visine ili gustine žive ograde predstavlja složeni poduhvat kako za amatere vrtlare, tako i za prave profesionalce. Lepa i odnegovana živa ograda predstavlja više od samog vrta. Ona može odvojiti prostor za uživanje i zakloniti ga od neželjenih pogleda, zaštiti ga od prašine, jakog vetra, sprečiti buku da dopre do kutka za odmor, napraviti hlad... Najčešće se za žive ograde koriste četinarske vrste, i to tuje, pačempresi, i tise. Razlog za izbor četinarskih vrsta je pored mogućnosti kombinovanja boja i mogućnost podizanja visokih živih zidova, a izborom nekih varijeteta i jako niskih, skoro patuljastih živih pregrada.

SADNJA ŽIVIH OGRADA

Četinarske žive ograde se sade jednoredno pravolinijski. Gustina biljaka zavisi od izbora vrste četinara i željenih krajnjih efekata. Kod formiranja niskih živih ograda (pregrada) razmak između biljaka je od 30-50 cm u zavisnosti od vrste četinara. Kod srednjih i visokih živih ograda taj razmak je 50-80 cm, a kod visokih zidova i do 1 metra. Za sadnju biljaka čiji je razmak do 50 cm potrebno je iskopati rov širine 30 cm i isto toliko dubine. Ukoliko sadimo na veći razmak može se iskopati pojedinačni jamić za svaku biljku. Jamići treba da budu prečnika oko 30-40 cm i iste dubine kao i rov. Ako se sadi na osiromašenom zemljištu rov ili jamić treba da bude i nešto širi i nešto dublji zbog unosa kvalitetne zemlje (humusa). Iskopanu zemlju treba dobro usitniti i pomešati sa zrelim stajnjakom ili nekom humusnom smešom. Najpogodnija je takozvana šumska zemlja (površinski sloj zemlje u šumama nastao truljenjem lišća i otpalih grančica). Ukoliko nemamo mogućnost da nabavimo kvalitetnu smešu, zgoreli stajnjak ili šumsku zemlju, treba u gore pomenutu isitnjenu zemlju dodati mineralna đubriva tipa NPK ili specijalna đubriva u granulama tipa Osmocote. Količina mineralnih đubriva ne bi trebalo da prelazi 50 grama po zasađenoj biljci. Na dno iskopanog rova ili jamića sipa se sloj usitnjene zemlje debljine 5-10 cm. Na taj sloj se spusti busen biljke i zatrpa preostalom zemljom tako da biljka bude zasađena 3-5 cm dublje nego što je bila. Nagrnuta zemlja se dobro nagazi i obilno zalije.

NEGOVANJE ŽIVIH OGRADA

U negovanje živih ograda spada nekoliko poslova od kojih zavisi kvalitet i estetski izgled žive ograde. Pored redovnih zalivanja, okopavanja i đubrenja, zaštite od bolesti i štetočina, zaštite od snega i vetra, rezanje je kod pojedinih vrsta četinara jedna od najosnovnijih mera za pravilno održavanje vašeg vrta, pa samim tim i vaše žive ograde. Zalivanje treba obavljati redovno, jednom nedeljno, ukoliko u međuvremenu ne pada kiša. Količina vode u zavisnosti od veličine same biljke treba da bude od 5-10 litara po zasađenoj biljci. Četinari vole prskanje od celoj krošnji i ne smeta im ako to radite i po najvećoj vrućini. Tako sa sa njih spira prašina, omogućava ravnomerno vlaženje zemljišta i osvežavanje biljaka. Pogotovo ako se radi o veoma sparnim danima (preko 30 stepeni), ova mera je neophodna. Okopavanje mladih sadnica je takođe neophodna mera u prvim godinama po sadnji. Tek zasađene mlade biljke ne podnose gust sklop trave i korova oko sebe koji im uzimaju hranu i vlagu, a uzročnik su i velikog broja bolesti i štetočina. Takođe ne podnose ni stvorenu pokoricu na zemlji koja omogućava gubljenje vlage iz zemljišta i onemogućava provetravanje korenovog sistema kao i prodiranje hranjivih materija iz gornjih slojeva u zonu korenovog sistema. Đubrenje (prehranjivanje) živih ograda treba da se sprovodi redovno, jednom godišnje, korišćenjem zgorelog stajnjaka, kompleksnih mineralnih đubriva (NPK) ili prehranom preko lista (četina). U bolje opremljenim poljoprivrednim apotekama možete pronaći i uputstva i sredstva za hranjenje vaših biljaka. Pod zaštitom od bolesti i štetočina podrazumeva se zaštita od nekoliko vrsta insekata ili zaraza koje, doduše veoma retko, napadaju četinare, pa samim tim i žive ograde formirane od istih. Ponekad pojedine vrste četinara posećuju štetočine tipa: lisna vaš, grinja, surlaš, crveni pauk... Da se ne bi bavili pojedinačnim slučajevima, ukoliko primetite bilo kakvu promenu na vašoj živoj ogradi neće joj smetati da je poprskate kombinacijom kontaktnih i sistematskih insekticida i nekim od akaricida. O uputstvima za upotrebu raspitajte se u vašim poljoprivrednim apotekama.

Zaštita od snega i vetra podrazumeva kod određenog broja mladih četinara povezivanje krošnje. U kasnu jesen se povezuju pojedine vrste četinara da im težina snežnog pokrivača ne bi polomila ili iskrivila grane. Retko je potrebno da se četinar povezuje zbog izvaljivanja od jakog vetra, ali ukoliko se sadi u području sa jakim vetrovima potrebno je pored svake biljke pobosti drveni kolac i za njega privezati celu biljku. Biljka se odvezuje odmah nakoh prolaska opasnosti od snegova, a u slučaju zaštite od vetra nakon jedne godine kada se korenov sistem ustali i prihvati za novo zemljište. U kasnijim godinama orezivanje je najbolja zaštita od težine snega. Redovno rezanje stvara gustu krošnju, jake grane i formu koja ne dozvoljava poleganje pod težinom snežnog pokrivača. Inače redovno orezivanje živih ograda osnovni je preduslov za dobijanje gustog i kvalitetnog živog zida. Neredovno rezane žive ograde su retke, providne, nekompaktne i deformisane. Ne mogu da izdrže sneg, vetar i kada se jednom zapuste prilično ih je teško ponovo dovesti u idealno stanje. Naravno, postoje i žive ograde od četinarskih vrsta kojima nije potrebno rezanje (najčešće kod visokih formi, tj. visokih zidova), ali ukoliko se odlučite da od svojih biljaka napravite preciznu i estetski doteranu zelenu ogradu rezanje se izvodi u proleće pre početka vrućina i u jesen nakon prestanka istih. Naravno, rezanje se ne izvodi kada preti opasnost od mraza. Najpogodnije vreme za prolećno rezanje je tokom meseca aprila do 1. maja, a jesenje u toku septembra. Rezanje se izvodi ručnim makazama za živu ogradi ili nekom od motornih testera (na benzinski ili električni pogon). Prvo rezanje četinarske žive ograde izvodi se u drugoj godini nakon sadnje. Radi se o prekraćivanju kako bočnih tako i vršnih izbojaka, radi zgušnjavanja krošnje. Takvo rezanje se intezivira (pojačava) kako se biljka bliži zadatoj visini. Kada biljka dostigne približno željenu visinu i širinu, rezanje se sprovodi sečenjem 95% nove mase, tj. reže se vrlo blizu prethodnom rezu tako da se ostavlja samo oko 1 cm novog izbojka. Tako se godinama može održavati približno željena veličina žive ograde.

Podelite ovaj članak sa prijateljima: