SADNJA I NEGA ČETINARA

UVOD

Prvenstveno zbog svojih estetskih vrednosti, ali i iz praktičnih razloga, četinari prestavljaju najčešće korišćenu hortikulturnu vrstu. Njihova postojanost u svim vremenskim uslovima, osobina zadržavanja osnovne boje tokom cele godine, daće vašem vrtu zavidno dostojanstvo i lepotu. Najveći deo četinara je zimzelen pa i u toku zime ne gube na svojoj dekorativnosti. Kombinovan sa listopadnim drvećem, žbunastim formama i cvetnim vrstama, praktično daje neslućene mogućnosti. Veliki izbor varijeteta, boja i oblika krošnje, predstavlja pravi izazov kako za amatere vrtlare, tako i za profesionalce. Skolonost ka prirodnim mutacijama i prilagođavanjima, četinarima daje prvenstvo u uređivanju svakog ozbiljnog vrta. Nekoliko stotina varijeteta, različitih vrsta, formi i boja, mogućnost međusobnog kombinovanja sa drugim biljnim vrstama, daju vlasniku vrta neograničenu slobodu i kreativnost. I, što je možda najvažnije, u većini slučajeva četinari odlično podnose orezivanje, pa se od njihovih krošnji mogu praviti najrazličitiji oblici, žive ograde, pa čak i skulpture. Svojom mirnoćom i staloženošću četinari plene i obogaćuju svaki prostor, bilo da su zasađeni na vašem travnjaku kao trajne postavke, ili da su u saksijama ili žardinjerama kao privremena i promenljiva rešenja i ukrasi.

SADNJA ČETINARA

Četinari sa busenom (izvađeni iz zemlje) sade se tokom celog perioda mirovanja vegetacije. Tačnije, od polovine oktobra do kraja aprila. Izuzetno, uz pojačanu negu i nešto veći rizik za prijem, mogu se saditi od početka oktobra do polovine maja. Potrebno je izbeći ekstremno niske temperature prilikom sađenja, tj. ne saditi kada je zemlja smrznuta ili preti neposredna opasnost od mraza, kao i za vreme ekstremno visokih tempreratura kada preti opasnost od dehidriranja istih. Za razliku od biljaka sa busenom, kontejnerske biljke ili biljke iz saksije mogu se saditi tokom cele godine, izbegavajući dane sa jako visokim ili jako niskim temperaturama. Kod odluke da se kontejnerska ili saksijska biljka ipak zasadi u neprikladnim mesecima (juli i avgust) treba ispoštovati nekoliko pravila: par dana pre sadnje biljku ne treba zalivati u saksiji, na taj način će se korenov sistem sam odvojiti od obloge pa se neće oštetiti prilikom vađenja iz iste. Tako posađenu biljku treba posebno negovati: redovno zalivati, orošavati, okopavati u đubriti sve do jeseni, do perioda mirovanja, kada će priroda učiniti svoje a vaš četinar se sam prilagoditi novoj sredini. Kod pristupanja sadnji četinara prvo što treba uraditi je pripremiti sadnu jamu. Najbolje je da to uradite nekoliko dana ranije kako bi lakše usitnili iskopanu zemlju, a i biljka će manje vremena provesti van zemlje. Jama koju treba da iskopate zavisi od veličine busena na samoj biljci, ali mora biti veća od njega barem za desetak centimetara u poluprečniku i dubini. Kod samog kopanja prvo odvojiti gornji sloj zemlje jer je on najhranjiviji i njega ćemo staviti do samog busena ili žila biljke. Na dno tako iskopane jame staviti sloj zgorelog stajnjaka ili humusa, a ako koristimo svež stajnjak obavezno ga treba prekriti zemljom da ne dođe u dodir sa korenom biljke. Taj sloj treba da bude debljine desetak centimetara. Zatim u centar jame spustimo biljku sa busenom i prekrijemo ga usitnjenom zemljom. Treba da vodite računa da se biljka sadi par santimetara dublje nego što je prethodno bila zasađena. Zemlju oko biljke treba dobro nagaziti da se istera vazduh iz jame i obilno je zaliti. Ukoliko je potrebno zbog opasnosti od jakih vetrova, pored biljke treba postaviti jak drveni kolac i biljku vezati za njega dok se skroz ne prokoreni.

ZAŠTITA ČETINARA OD RAZNIH OŠTEĆENJA

Kako mlade biljke treba zaštititi od udara vetra, tako im treba posvetiti pažnju i prilikom jakih snežnih nanosa. Težak i mokar sneg može polomiti mlade grane, može izvaliti celu biljku ili iskriviti neki njen deo. Zato se mlada biljka (kod većine četinara ovo nije potrebno) poveže trakom ili kanapom na nakoliko mesta i time spreči lomljenje ili odvaljivanje grana pod težinom snega. Najbolje je kada se biljka spiralno omota od dna do vrha. Ali kada to radite nemojte stezati kanap već ovlaš pritegnite grane prema centralnom stablu. U rano proleće biljka se oslobađa i neoštećena počinje da napreduje. Ukoliko i ima nekih manjih oštećenja orezivanjem pojedinih grančica i grana dobićete lepšu, gušću krošnju, oblikovaniju biljku i sposobniju da izdrži teret sledećeg snega, a tom merom ćete odstraniti oštećene delove, tako da nema ni jedan razlog da se u proleće ne družite sa makazama za orezivanje i učinite vaš četinar jedinstvenijijm. U pojedinim okućnicama, najčešće vikendicama, mlade četinare mogu da oštete glodari i preživari (zečevi i srne) ali oni to rade samo u zimskim mesecima kada nemaju druge hrane. Protiv njih i oštećenja koja nastanu od mokrenja psa na biljku (pseća mokraća prosto sagori mlade četine, koje nakon veoma kratkog vremena pocrne i izgledaju kao da su trule) može se postaviti niska pletena mreža oko biljke. Danas takve mreže imaju skoro sva stovarišta građevinskog materijala, a proizvode se u zelenoj boji tako da jako lepo izgledaju u prirodnom okruženju.

BOLESTI, ŠTETOČINE I VREMENSKI USLOVI KOJI NE POGODUJU ČETINARIMA

Pod zaštitom od bolesti i štetočina podrazumeva se zaštita od nekoliko vrsta insekata ili zaraza koje, doduše veoma retko, napadaju same četinare. Ponekad pojedine vrste četinara posećuju štetočine tipa: lisna vaš, grinja, surlaš, crveni pauk... Da se ne bi bavili pojedinačnim slučajevima, ukoliko primetite bilo kakvu promenu na vašim biljkama neće im smetati da ih poprskate kombinacijom kontaktnih i sistematskih insekticida i nekim od akaricida. Ukoliko preventivno tome dodate i fungicid onda bolesti možete sprečiti u potpunosti. Dovoljno je da preventivno četinare poprskate istim sredstvima kojima štitite i ruže i da sve bude u redu. O uputstvima za upotrebu raspitajte se u vašim poljoprivrednim apotekama. Veliki problem za pojedine vrste četinara može predstavljati zemljište koje ne propušta dovoljno vlagu. Na takvim zemljištima pojedine vrste pačempresa uopšte ne mogu da opstanu, određene tuje slabo napreduju, gube boju i lagano umiru i da bi se to sprečilo neophodne su drenaže zemljišta. Kako su drenaže često preskupe naš predlog je da se promeni izbor biljaka na tom zemljištu ili da se radi nasipanje zemljišta kako se voda ne bi zadržavala na tom mestu. Oštećenja pojedinih četinara od mraza ne možemo da sprečimo, ali ta se oštećenja kao i opekotine od prejakog sunca leče sama od sebe, vremenom. Tj. biljka se sama obnovi i regeneriše. Oštećenja od prejakog sunca možemo da sprečimo pravilinim izborom sorti za određeno podneblje, sađenjem pojedinih biljaka u blagu senku i slično.

TRAJNO GAJENJE ČETINARA U SAKSIJAMA ILI ŽARDINJERAMA

Najnoviji trendovi ali i estetski razlozi ponekad zahtevaju da se čak i robusni četinari gaje u određenim posudama čitav niz godina. Da bi se to ispoštovalo potrebno je znati nekoliko pravila. Za gajenje biljaka u takvim uslovima potrebno je mnogo više nege nego za gajenje biljke na otvorenom. Biljka u saksiji ili žardinjeri traži mnogo više vlage i mnogo više hrane nego njena sestra na slobodi. Prvo, sud u koji sadimo biljku mora biti dovoljno velik da ona u njemu može nesmetano da raste i živi nekoliko godina. Sud mora da bude vodopropustan da bi višak vlage moga da nesmetano otiče. Biljka u posudi traži kvalitetnu smešu u koju se sadi i kvalitetnu ishranu tokom cele godine izuzev faze mirovanja. Najbolje smeše su šumska zemlja ili gotovi supstrati za saksije koji se mogu nabaviti u svakom marketu. Biljku treba prehranjivati više puta godišnje folijarno ili specijalnim brzotopivim đubrivima za četinare, a obavezno jednom godišnje u saksiju trebra dodati NPK đubriva ili đubriva sa ravnomernim otapanjem kao što su Osmocote. Naravno da i u takvim uslovima biljku treba svakih nekoliko godina presaditi u veći sud ili je u fazi mirovanja izvaditi iz iste, skratiti korenje za par centimetara a zatim ponovo posaditi u isti sud uz dodatak novog supstrata. Četinari u saksijama i žardinjerama traže često orošavanje (polivanje vodom - kupanje) koje treba izvoditi u jutranjim ili večernjim satima.

REDOVNO ODRŽAVANJE ČETINARA

Četinari se zalivaju kao i sve druge biljke, ujutro ili uveče prema vašem izboru. Odrasle biljke je bolje zalivati uveče jer se tako sprečava mogućnost podgorevanja koje nastaje usled velikih isparenja vode ispod biljke. Sve do pojave jako visokih tempeatura, do sredine leta, dovoljno je obilno zalivanje jednom nedeljno. Međutim, kada temperature pređu 30 stepeni naknadno je potrebno polivanje krošnje. Najbolje vreme za to je u prepodnevnim satima tako da se u vreme najjačeg sunca na četinama zadrži vlaga. Četinari nisu tako osetljivi kao lišćari pa se orošavanje može raditi i po jakom suncu. Ipak, ne treba ih izlagati jakom šoku ukoliko to nije neophodno.

ĐUBRENJE ČETINARA

Đubrenje (prehranjivanje) četinara treba da se sprovodi redovno, jednom godišnje, korišćenjem zgorelog stajnjaka, kompleksnih mineralnih đubriva (NPK) ili prehranom preko lista (četina). U bolje opremljenim poljoprivrednim apotekama možete pronaći i uputstva i sredstva za hranjenje vaših biljaka. Zgoreli (višegodišnji) stajnjak se rasprostre oko biljke, blako prekopa (pomeša sa zemljom) i obilno zalije. Mineralna đubriva se prema uputstvu sipaju u malim količinama oko biljke tako da ih zalivanje ili kiša otope i spuste do korenovog sistema. Danas se u bolje opremljenim marketima mogu pronaći specijalna đubriva za četinare koja omogućavaju da i amateri imaju profesionalno odnegovanu biljku.

OKOPAVANJE I PLEVLJENJE ČETINARA

Samo mladi četinari zahtevaju redovno okopavnje i plevljenje jer su ugroženi visokim travama i korovima koji im oduzimaju vlagu, hranu i vazduh, a i nosioci su raznih zaraza i štetočina. U prvih nekoliko godina nakon sadnje treba voditi računa da prostor oko biljke bude prekopan i oplevljen jer se tako sprečava prekomerno isušivanje zemljišta, pospešuje se protok hranjivih materija sa površine zelje do korenovog sistema i daje prozračnost samom zemljištu. Kao kvalitetna zamena za okopavanje i plevljenje danas se sve više koriste sredstva za zastiranje (malčiranje). Malč je prirodan proizvod napravljen od drveta lišćara ili borove kore, kojim se prekrije prostor oko biljke i on na taj način sprečava rast korova, a istovremeno smanjuje isušivanje zemlje i daje potpuno nov estetski izgled samoj biljci.

OREZIVANJE ODRASLIH ČETINARA

Skoro da i ne postoji četinar koji ne voli blage intervencije makazama za rezanje. Tom merom se uklanjaju oštećene grane, pospešuje rast mladih izbojaka, estetski doteruje biljka po želji njenog vlasnika i, što je najvažnije, redovnim rezanjem biljka postaje gušća i lepšta i izdržljivija na težinu snega koji ponekad zna da napravi velike štete čak i na sasvim odraslim stablima. Uz malo mašte i truda rezanjem se većina četinara može oblikovati po želji, mogu se postići savršeni oblici a vrt učiniti orginalnijim. Ipak, iako veliki broj ljudi nije spreman da pristupi nekom radikalnom rezidbenom zahvatu, naša preporuka je da blage intervencije nikako ne mogu da štete već samo da koriste, kako celom vrtu tako i samoj biljci. No, ono što treba svakako znati je da se rezanje ne bi trebalo izvoditi ni za vreme niskih ni za vreme visokih temperatura, jer mladi presek tada teže zarasta ili duže boluje, pa i sama biljka na kratko gubi svoju estetaku vrednost.

Podelite ovaj članak sa prijateljima: